Crkveni kalendar za 30. jun 2024. godine
Sveti mučenici Manuil, Savel i Ismail
Braća rođena, Persijanci, od oca neznabošca i majke hrišćanke. Vaspitani u duhu hrišćanskom i kršteni. I kao hrišćani behu visoki činovnici kod cara Alamundara. Poslati caru Julijanu Odstupniku da vode pregovore i utvrde mir među carstvom Persijskim i Grčko-rimskim. Car Odstupnik priredi nekakvu svetkovinu idolima u Halkidonu. Na toj svetkovini car sa svojim velmožama prinosio je žrtve idolima. Persijski izaslanici su odsustvovali sa te svetkovine. Car ih prizove i naredi im, da i oni uzmu učešća u svetkovini i prinesu žrtve bogovima. Onda oni izjave, da su oni strani podanici, da su došli kao izaslanici cara persijskog radi uspostavljanja mira među dva carstva, a ne zbog čega drugog; da su hrišćani, i da smatraju nedostojnim klanjati se mrtvim idolima i prinositi im žrtve. Car se razjari i baci ih u tamnicu. Sutradan ih izvede ponovo i počne se s njima prepirati o veri, no sveta braća bila su neodoljiva i nepokolebljiva.Tada ih privezaše za drveće nage i udarahu ih, i strugahu železnim četkama. Za sve vreme mučenja oni se moljahu Bogu s blagodardnošću za muke: “O slatki Isuse, ove su nam muke slatke zbog ljubavi Tvoje!” Angel Božji javi im se, uteši ih i oduze im svaki bol. Nasuprot svima međunarodnim odnosima opaki car Julijan najzad izreče presudu, da se ova tri brata mačem poseku. Kada ih posekoše, bi zemljotres veliki, zemlja se rascepi i primi tela svetih mučenika u sebe, da ih neznabošci ne bi sažegli po naređenju carevom. Tela mučenika potom zemlja izvrže, da bi ih hrišćani našli i česno sahranili. Čuvši car persijski, kako nečovečno Julijan predade smrti njegove delegate, spremi vojsku protiv njega. A Julijan pođe na carstvo Persijsko uveren u svoju pobedu. No bi potučen do nogu, i sam pogibe sa sramom, na radost i smeh celoga sveta.
Tropar (glas 4):
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
Prepodobni Pior, otšelnik nitrijski
Zagrejan ljubavlju prema Bogu Pior se rano odrekao sveta i udaljio u pustinju Misirsku, gde se herojski podvizavao. Za njega kažu, da nikad nije sedao za trpezu da jede, nego je uvek jeo stojeći i poslujući. Kad su ga pitali zašto on tako čini, odgovori sveti Pior: “Neću da se zanimam jedenjem kao poslom nego kao uzgredicom”. Kada su ga pozvali u savet da se sudi neki brat, koji beše nešto zgrešio, on dođe noseći na leđima jednu vreću peska a na prsima jednu malu kesu peska. Upitan, šta mu to znači, odgovori svetitelj: “Vreća peska na leđima – to su moji gresi, koje ja ne vidim, a kesa peska – to su gresi moga brata, koje ja treba da sudim”. Sva bratija se tada postide i uzviknu: “To je put spasenja!” Živeo je sto godina i upokojio se u Gospodu u IV veku.