Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik Uspenje Presvete Bogorodice.
Danas je dan Uspenja Presvete Bogorodice – veliki pravoslavni praznik i dan uspomene na Bogorodicu, zaštitnicu majki, dece i bolesnih.
Velika Gospojina, kako se još naziva ovaj praznik, jeste crveno slovo, a na današnji dan vernici, a posebno žene, idu na pričest jer se ovaj dan smatra praznikom žena i majki.
Prema predanju, na dan Uspenja Presvete Bogorodice, svi apostoli osim Tome sabrali su se oko njene samrtničke postelje, a sam Hristos sišao je sa mnoštvom anđela po nju. Njemu se Bogorodica tada obratila molitvom zahvalnosti i zamolila blagoslov za sve one koji budu poštovali njenu uspomenu.
Kako se Presveta Bogorodica smatra i zaštitnicom bolesnih, vernici danas odlaze na izvore lekovite vode da se umiju i odlaze u njene manastire da je mole za pomoć. Uz strog post, u ovo vreme se izražava zahvalnost Bogorodici kroz molitve za rađanje dece, kao i molitve za rodnu zemlju i plodnu setvu.
Običaj je, takođe, da se zaboravi na obaveze, probleme i nevolje i da se čovek posveti stanju svoje duše.
Molitva Bogorodici, koja se izgovara u sva tri bogoslužbena kruga glasi ovako:
-Blaga Majko blagoga Cara, prečista i blagoslovena Bogorodice Marije, milost Sina Tvog i Boga našeg izlij na moju strasnu dušu, i Tvojim molitvama uputi me na dobra dela, da bih ostalo vreme života svog proveo bez poroka i Tobom raj našao, Bogorodice Djevo, jedina čista i blagoslovena.
Inače, Bogorodičini veliki praznici su Mala Gospojina (njeno rođenje), Vavedenje, Blagovesti, Sretenje i Uspenije (Velika Gospojina). Između Male i Velike Gospojine su takozvane Međudnevice, vreme kada se bere lekovito bilje, a čak četiri verska praznika vezuju se za njen život – Sabor Presvete Bogorodice, Pokrov Presvete Bogorodice, Polaganje pojasa i Polaganje rize.