Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svetog prepodobnog Isakija, Dalmata i Fausta.
Jednog dana u Dalmatu, duh se probudio, i on odlučio da prezre sve materijalno i svetsko.
Napustio je svoju vojničku službu, ostavio sve iza sebe i zajedno sa svojim sinom Faustom krenuo u predgrađe Carigrada.
Tamo su se pridružili porodici svetog Isakija i obojica postali sveštenici.
Pre nego što je postao monah, Dalmat je služio kao oficir caru Teodosiju Velikom, koji ga je visoko cenio.
Međutim, njegova predanost Bogu ga je navela da ostavi svoju porodicu i krene putem duhovnosti.
Sa svojim sinom Faustom, napustio je sve svetovne obaveze i otišao kod prepodobnog Isakija.
Prepodobni Isakije je imao manastir u predgrađu Carigrada, gde je primio Dalmata i Fausta u monaški red.
Tamo su živeli posvećenim životom, provodeći vreme u bogougodnim podvizima i isposništvu.
Kada je prepodobni Isakije bio u dubokoj starosti i osećao da mu se bliži kraj života, postavio je Dalmata za igumana manastira.
Time je započeo novo poglavlje u njihovom monaškom životu.
Dalmat je vodio borbu protiv jeresi i borio se za istinsku veru, čime je stekao poštovanje cara i svetih otaca.
Bio je prisutan i na Trećem Vaseljenskom Saboru u Efesu, gde je podržavao pravu veru.
Nakon plodnog života u službi Bogu, Dalmat je umro u dubokoj starosti.
Slična sudbina zadesila je i njegovog sina, prepodobnog Fausta.
I on je prošao kroz mnoge bogougodne podvige i živeo u isposništvu, pre nego što je preminuo u veri.
U spomen na njihovu predanost Bogu i ljubav prema Hristu, ljudi danas odlaze u crkvu, pale sveće i mole se ovim svetiteljima za mir i složnost u svojim porodicama.