Kako su u pitanju legende, možda se nakon avanture nećete obogatiti zlatom, ali ćete svakako biti bogatiji za istraživačko iskustvo.
Prema nekim starim podacima postoji čak 889 mesta po Srbiji gde se nalazi 12 hiljada tovara zlata. Ovo je verovatno malo preterano, a i podaci su stari par stotina godina.
Ipak, postoji nekoliko priča o izgubljenom blagu koje bi mogle da vam budu zanimljive, ne naravno da biste se obogatili, nego da bi istražili kraj Srbije koji čuva priču. Da li ste nekada putovali takvom rutom?
Izgubljene riznice cara Konstantina
Rimski Car Konstantin je rođen u Nišu u četvrtom veku. O blagu u njegovim riznicama vekovima su maštali – i drugi vladari, ali i entuziastični lovci na blago. Bilo ga je toliko da postoji verovanje da je i danas sakriveno na nekoliko lokacija i to oko mesta njegovog rođenja, što znači u današnjoj Srbiji.
Jedno od mesta je po predanju i Kopajkošarska pećina, koja je dobila ime po istoimenom selu nedaleko od Svrljiga. U okolini ovog gradića pominju se još neke pećine u kojima se navodno nalazi zlato.
Ali postoji i loša vest.
Legenda kaže da je zlato prokleto. Zato ne treba sa svakim ići u potragu, da se prilikom traganja ne sme puno pričati, treba poneti sveću, beli peškir i litar crnog vina. Ako se zlato nađe ono mora obavezno bratski da se podeli, kaže se u narodnim verovanjima.
U potragu za zlatom obavezno poneti mitsku biljku raskovnik, jer se samo uz njegovu pomoć zlato pronalazi.
Blago Nemanjića
Poznata je priča o sakrivenom blagu u mestu Miljkovac kod Niša gde se navodno nalazi neprocenjivo bogatstvo. Neki kažu da je to ukradeno blago vizantijskih careva, a neki tvrde da je u pitanju ni manje ni više nego riznica Nemanjića. Ako se sprijateljite sa meštanima možda ćete čak i dobiti mape koje kruže po ovom kraju.
Posebno je zanimljivo da je 1993. u Miljkovac je stigao Salvatore Fiangiaco sa Sicilije i to sa velikom ekipom speleologa. Imali su mape i nekakve stare zapise u kojima je navodno pisalo da se u podzemnim pećinama nalaze dijamantske krune, zlatni dukati, nakit i ko zna šta sve još. Niko nikada nije objavio da li su zaista nešto i našli, mada se priča da su ostali kratkih rukava i da blago i dalje čeka da bude pronađeno.
Blago popa Martina
Negde oko Niša, Sokobanje, Pirota, Žagubice, ili možda Knjaževca navodno se nalazi sakriveno blago popa Martina. Tako bar kaže narodna legenda, po kojoj se pop Martin zbog nepravde turskih vlasti odmetnuo u hajduke.
Tokom godina hajdukovanja pop je stekao mnogo blaga, a priča se da ga je zakopao na planini, ali se ne zna na kojoj. Spominju se Oštra čuka, Koprivnica, Kurijačka planina, Tri čuke… Mnogo čuka čeka da bude istraženo!
Rtanjsko blago
Nezvanično, planina Rtanj je najmisterioznija planina u Srbiji. Čini se da ni o jednoj drugoj planini ne postoji toliko priča i legendi. Jedna od njih je i ona o zakopanom blagu.
Lokalno stanovništvo prilično je ubeđeno da je u unutrašnjosti planine zakopano blago. I to mnogo blaga! Navodno je na vrhu planine živeo čarobnjak koji je čuvao ogromno bogatstvo koje nikada nije pronađeno.
Rtanj se vezuje i priča o bogatoj jevrejskoj porodici Minh koja je posedovala paraćinsku fabriku štofova, a kasnije i rtanjski rudnik kamenog uglja. Julius Minh izvršio je samoubistvo pod potpuno nerazjašnjenim okolnostima, a njegova supruga Greta je sagradila crkvicu-kapelu na vrhu planine Rtanj. Crkvu je gradilo čak 1.000 radnika, a osvećena je 1936. godine. Pre dvadesetak godina kapela je razneta dinaminotom zbog legende da se ispod nje krije blago.
Blago cara Dušana
Ogromno blago cara Dušana sakrili su navodno Đurađ Branković i njegova žena Prokleta Jerina negde oko Čačka. Ako planirate da kretene u pohod tražite negde između manastira Vujan i utvrđenja Sokolica.
Legenda kaže da je na stotine drvenih sanduka dukata, zlatnih i srebrnih pehara kao i kruna Nemanjića sakriveno u nekoj pećini u tom kraju. O ovom blagu je pisao poznati Čedomilj Mijatović u romanu “Rajko od Rasine” koji je štampan 1892. godine. I od tada potraga avanturista ne prestaje. Ali bez previše uspeha kada je reč o zlatu.
Izvor: National Geographic
Foto: Pixabay
Za objavu komentara morate biti prijavljeni.