“MISLE DA JE TO NAJBOLJA ZEMLJA NA SVETU ALI…” Nenad napustio Ameriku i sa suprugom našao mir u Srbiji, žive u šumi i sve su sami napravili, evo kako (video)

Nenad i njegova supruga, Dejna, Amerikanka, 2019. godine preselili su se iz Amerike u Srbiju, i u prirodi stvorili svoj dom.

U Beogradu je zavšio frizersku školu, ali nije se time bavio jer mu diploma nije bila priznata, a nije znao ni jezik.

– To je veliki problem bio. Morao sam da učim jezik da bih mogao da idem dalje. E onda kad sam učio jezik, onda sam shvatio da moram da idem ponovo u školu. 

Tako su godine prolazile, radio je naporno, a onda je 2019. na predlog supruge odlučio da se presele u Srbiju. Beograd nije bio opcija pa su odlučili da kupe imanje u okolini Obrenovca. Kada su napokon našli imanje koje im odgovara, počeli da zidaju kuću, ni Nenad, kao ni njegova supruga nemaju iskustva u građevini, ali su se upustili u taj posao.

– Moja supruga je pomagala svom ocu da postavlja gipsane ploče, kada je bila mala. On je tako neke male završne radove u kući radio, onda je ona bila uz njega. Ali mi nismo profesionalno u tom poslu. Ja nisam nikad ništa od toga pravio. Ja sam napravio lupam, terasicu u Americi ili nešto tako što ono nije uopšte bitno je li krivo ili nije krivo. Ovo ipak treba sve da bude super precizno.

Sve što su mogli sami da naprave – napravili su, a dok nisu imali krov nad glavom, spavali su u automobilu na parkingu, zajedno sa psom. 

Kakvi su Amerikanci

– Da vam kažem, ljudi imaju pogrešnu sliku Amerikanaca. Amerikanci su u suštini, mogu reći, 90 odsto su jako dobri ljudi. Ja pričam samo za narod, ne pričam za politiku, ni za šta drugo. Amerikanci su jako dobri ljudi. Dokle god ne postoje nikakav interes između vas. Ako nikakav interes počinje između vas, sve se menja. Oni nisu društveni kao što smo mi, da se samo naleti na kafu i ne znam nije šta. Ako hoćeš dođi da me vidiš, molim te ne zovem.

– Ja kad sam prvu radnju otvarao, meni su toliko Amerikanci pomogli, jednostavno ja ne mogu ništa drugo da kažem nego hvala. Neverovatno. Ali, žene Amerikanke nemaju veze sa mojom Danom. Ona se zove Dejna. Ja kad sam video da se piše Dana, ja sam rekao nisi ti, brate, Amerikanka. Ti si Srpkinja, sto posto. Da, ti si Dana, bre – priča Nenad.

I struju radio sam

– Glavna ideja zašto smo odmah steli da kupimo ovaj plac, zato što imam jaku količinu vode koja silazi sa vodopada. Voda je pitka, ne treba filtriranje, ne treba ništa. Evo mi je pijemo već 4 godine, nikad me ništa nije zabolelo od vode. I kad si umoran, kada je popiješ, kao da ti se vrati neka snaga, puna je nekih minerala, puna je svega dobrog u sebi.

– Žena i ja maštamo čitav život da živimo pored vodopada, da živimo pored potoka, da živimo pored reke. I ovo kad je ispalo, to je bukvalno lampice se popalile. Straja? Shvatićemo kako. Meni je samo bilo bitno da imam dovoljno vode da mogu nešto početi da radim, da se nešto može napraviti. Nama ne treba puno struje. Nama treba da imamo svetla, da upalimo ventilatore i punimo telefone. To je to.

Koliko košta život u šumi

– Ima razlika zimi, ima razlika leti. Leti je mnogo jeftinije nego zimi. Zimi, najviše što nas košta je gas. Grejemo se na gas i jedna boca nam traje otprilike 10 do 12 dana. Da kažemo, ja uvek računam na tri boce mesečno, po 20 litara. Znači, to nas košta oko 6.000 dinara. Što se tiče bojlera i što se tiče šporeta, jedna boca nam traje po dva meseca. Znači, da kažemo, još jedna boca je tu, znači, mesto tri, da bude četiri boce, da kažemo 8.000 dinara.

– Tako da mi ne imamo doručak i ručak i večeru. Mi imamo jedan obrok, skuvamo i doručak i ručak i večeru. I to je obično između pet i osam uveče. Tako da, što se tiče hrane, mi na hranu ne potrošimo puno. Ne više od 200 evra. Skoro smo bili do prodavnice i potrošili smo oko 130 evra. Nakupili smo sve što nam treba za mesec i više. 

Nenad kaže da vozi i auto, ali ni tu ne troši mnogo. 

– Vozim dizela koji troši 3,9 litre po… Na 100 kilometara. Ja sipam, ja napunim rezervoar i odem za Beograd i vratim se dva puta, ja još uvek imam da se vozim da. Veći grad od nas je 30 minuta najviše, da kažem.

Kaže da i oboje vole da kuvaju, te oko toga nema svađe.

– Mi jedemo sarmu, jedemo pasulj, jedemo kupus. Jedemo sve što jede normalna srpska porodica. Mislim, ništa to nije drugačije. Nama je povrće najvažnije, jer stvarno ona zna da napravi i meksičku hranu i kinesku hranu i italijansku i ne znam ni ja šta. Mi kad smo došli za Beograd, moja majka je poludela. Kako ću ja da kuvam vegansku hranu? Šta vi deco jedete?

Nenad i njegova supruga imaju i dva Jutjub kanala, od skoro jedan na srpskom jeziku, i jedan od pre na engleskom jeziku. U tim videima ljudi mogu da vide kako su to pravili kuću, kako su gradili, čime su se bavili, šta su koristili. 

Reakcija prijatelja i rodbine 

– Svi su se šokirali. A glavno pitanje je bilo čega bežite. Kriminalci, verovatno, prvo. A onda je drugo pitanje bilo, moja majka je bila zabrinuta. Šta su to tebi tamo uradili pa ti ne želiš da živiš tamo?

Nenad je imao i poruku za one koji razmišljaju da odu iz grada.

– Dovoljna je samo želja. Svi mi imamo neku želju da nešto uradimo. Nemojte prvo napraviti grešku koju sam ja napravio, da nemate pojma šta radite ili da počnete da radite. Ja sam više vremena izgubio razmišljajući kako da postavim metalni L-profil koji će doneti strop, nego što sam ga postavio.

– Ovde sve što vidiš, ovde sve moraš sam. Meni kad nešto crkne na struji, ja ne zovem distribuciju, ja sam distribucija. Meni kad se zapuši cev za vodu, ja sam vodovod. Imali smo problem, pošto grede nisu dobro bile sečene, krov je bio baš uz samu ivicu, nije prelazio, led se nahvatao, kad je stopilo počela voda da nam ulazi u kuću. Ne mogu ja sad da odem i zovem nekog, nego sve moraš sam. 

On na kraju ističe da je najbitnije imati životnog partnera.

– Ako ovo želiš raditi sa suprugom ili suprugom, ako niste na istim talasnim dužinama, nemoj. Jer ovo nije život za svakog. Morate oboje biti na istoj liniji.

(Kurir.rs/Povratak na selo)