Toliko puta sam čitala savete na temu psihičkog raspadanja, da više nisam sigurna jesu li svakome pomogli. Nisu sva psihička raspadanja ista. Postoje i ona koja više liče na depresiju ili mračnu noć duše. Uglavnom se mnogi slažu kada je u pitanju par stavki, a naročito je fascinantna ona o povezanosti sa samim sobom.
Kada se osećamo slomljeno i prazno, valjda je potrebno prvo prihvatiti to stanje. Otprilike je isto kao vreme ili pojave u prirodi. Kiša će padati dok se ne ispada dovoljno, vetar će duvati dok mu je to potrebno, poplave će trajati dok se voda sama ne povuče...Noć neće prestati pre jutarnjih časova.
Možda je ona povezanost sa sobom, u stvari, pružanje sebi podršku.
1. Prihvatiti trenutno osećanje, čekati da prođe. Kada shvatimo prolaznost, onda u nećemo više toliko značaja dati.
2. Pronaći ili stvoriti svoje mirne trenutke gde možemo istražiti šta se to dešava u nama.
3. Kažu da je vođenje dnevnika dobro. Verovatno se tako oslobađamo emocija koje nas pritiskaju i ugrožavaju. Kada zapisujemo svoje osećaje, onda ih se i oslobađamo, bar jednim delom. Kroz pisanje razumemo sebe.
4. Dobro je razgovarati sa bliskim osobama, tražiti podršku tako što će nas jednostavno saslušati.
5. Vežbanje, sport, čitanje, molitva. Čitanje i afirmacija moglo bi u nekim slučajevima pomoći.
6. Ako ništa - odlazak psihologu trebao bi da urodi plodom.
Mračna noć duše
Za objavu komentara morate biti prijavljeni.