Verica Rakočević je kroz suze i sa setom u glasu govorila o onim momentima iz detinjstva koji su joj duboko urezani u sećanje. Dotakla se i snova, koji su imali za nju, kako i sama kaže, veoma moćno predskazujuće značenje i izraženu simboliku.
Jedna od naših proslavljenih modnih kreatorki, Verica Rakočević, otkako je kročila na modnu scenu, slobodno možemo reći sveta, ne samo Srbije i regiona, uspela je da ispiše istoriju svojim talentom, vizionarskim pristupom ovoj grani industrije i umetnosti, te dobila status kultne ličnost, koja je oličenje mode, ali i uzor mnogima koji su kročili u pomenuti svet.
Tim portala SrbijaDanas, ugostila je u svom modnom ateljeu koji je smešten u samom centru Beograda, preciznije u Delijskoj 3, gde je govorila o najaktuelnijim temama iz svog života. Jedan od onih segmenata koji je privukao veliku pažnju, jeste onaj gde govori o snovima koji su izrazite simbolike i koji su za nju, bili nagoveštaj mnogih životnih događaja.
Rođeni ste u sevroistočnom delu Kosova i Metohije, u mestu Podujevo gde ste proveli rano detinjstvo. Deo odrastanja ste proveli i u Zakutu, gde je bio dom Vaša bake Miljojke. Ona je bila izrazito važna figura u Vašem životu. Kako se sećate tih nekoliko godina detinjstva koje ste proveli na Kosmetu?
– Na neverovatan način sam vezana za taj prostor, kao da sam pupčanom vrpcom još uvek tamo. Kroz svoje snove, kao da živim taj prostor i dalje. Sanjala sam bakinu kuću koja je smeštena u gornjem delu brda, ali i komšijinu pored, te jednu veliku bujicu reke koja je odnela bakinu kuću. Puno metafora ima u mojim snovima. Sećam se kako sam se verala po drveću, bile su tu i dve kućice gde su se pripremali kajmak i sir. Odlazila sam kod bake često, a imala sam svega 15 godina kada je umrla – započela je Verica, te dodala:
– Govorili su mi da ličimo, da smo sličnog karaktera, građe… Ona možda nije manifestovala toplinu, ali je bila dobra osoba koja nije morala da pokazuje koliko vas voli, već je postupcima odavala tu bezgraničnu ljubav. Sećam se i danas kuće pored pruge, i toga kako su me roditelji spremali pored bunara za obdanište… Iznad pruge je bilo groblje… Tu je stanovala i moja tetka, ali na moju veliku žalost nema ni moje tetke, nema ni njihovih grobova… – uaključila je odgovor na ovo pitanje.
Verica je pričala o mnogim drugim temama, a o čemu je sve to razgovarala sa našom ekipom portala SrbijaDanas, poslušajte u narednom video zapisu:
Autor: Aleksa Rakić