Predviđa se da će broj smrtnih slučajeva od ekstremnih vrućina naglo porasti u narednim godinama, daleko nadmašujući očekivano usporavanje smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnoćom.
Ekstremne vrućine i hladnoća uzrokuju oko 407.500 smrtnih slučajeva u Evropi svake godine, a ako se ništa dalje ne učini u borbi protiv klimatskih promena, dodatnih 55.000 ljudi će umreti godišnje do 2100. godine – povećanje od 13,5 odsto, prema novim procenama istraživača Evropske komisije. .
Trenutno je velika većina smrtnih slučajeva povezanih sa temperaturom u Evropi vezana za hladno vreme, ali će ekstremne vrućine postati sve smrtonosniji izazov, posebno u južnoj Evropi i područjima sa više starijih ljudi, navodi se u studiji koja je objavljena u The Lancet Public. Zdravstveni časopis.
Analiza je pretpostavila povećanje globalnog zagrevanja za 3°C, što je na gornjem kraju trenutne putanje, prema poslednjim procenama Ujedinjenih nacija. To je takođe dvostruko više od cilja od 1,5°C postavljenog Pariskim sporazumom.
– Evropa, kao i ostatak sveta, suočava se sa sve većim brojem ekstremno vrućih dana, a zemlje nisu spremne za uticaje koje će to imati na zdravlje njihovog stanovništva – rekla je Medlin Tomson, šef odeljenja za klimatske uticaje i prilagođavanje u kompaniji Zdravstvena fondacija Vellcome Trust sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja nije bila uključena u studiju, saopštila je u mejlu.
Istraživači su analizirali podatke za skoro 1.400 regiona u 30 zemalja širom Evrope kako bi procenili broj smrtnih slučajeva od ekstremnih vrućina i hladnog vremena tokom vremena i uzeli su u obzir starenje stanovništva kako bi predvideli kako bi se ovi nivoi mogli promeniti do 2100. godine.
Taj pristup im je omogućio da identifikuju „žarišta na kojima će ljudi biti najviše pogođeni u budućnosti“, rekao je Huan-Carlos Ciscar, jedan od autora studije i naučni službenik u Zajedničkom istraživačkom centru Komisije (JRC), u saopštenju.
Više mrtvih od hladnoće u severnim regionima
Između 1991. i 2020. bilo je oko 364.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnoćom i 44.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom godišnje širom Evrope, pri čemu je hladnoća ubila više ljudi u istočnoj Evropi, a ekstremne vrućine su uzrokovale više smrtnih slučajeva u južnoj Evropi, pokazalo je istraživanje.ž
Očekuje se da će ovi regionalni dispariteti samo rasti, smatraju istraživači. Dok bi u narednim decenijama ukupan broj smrtnih slučajeva uzrokovanih prehladom trebalo da opadne, očekuje se da će porasti u Irskoj, Norveškoj i Švedskoj, gde raste broj ljudi starijih od 85 godina.
Takođe se predviđa da će smrtni slučajevi uzrokovani toplotom naglo rasti širom kontinenta, a najviše će biti pogođeni Španija, Italija, Grčka i delovi Francuske.
– Sa klimatskim promenama, toplotni talasi postaju sve češći, intenzivniji i duže traju – rekla je za Euronevs Health Rebeka Emerton, klimatski naučnik u Službi za klimatske promene Kopernikus koju finansira EU, a koja nije bila uključena u studiju.
Posebno, nova analiza se zasniva na ljudima koji žive u gradovima, gde toplota može predstavljati veći zdravstveni rizik nego u ruralnim oblastima, i ne uzima u obzir demografiju poput pola ili etničke pripadnosti.
– Bez obzira na to, nalazi ukazuju da „postoji kritična potreba za razvojem ciljanijih politika za zaštitu ovih područja i članova društva koji su najugroženiji od ekstremnih temperatura – rekao je David Garcia-Leon, autor studije i naučni službenik JRC-a. izjavu.
Posebno, nova analiza se zasniva na ljudima koji žive u gradovima, gde toplota može predstavljati veći zdravstveni rizik nego u ruralnim oblastima, i ne uzima u obzir demografiju poput pola ili etničke pripadnosti.
Bez obzira na to, nalazi ukazuju da „postoji kritična potreba za razvojem ciljanijih politika za zaštitu ovih područja i članova društva koji su najugroženiji od ekstremnih temperatura“, rekao je David Garcia-Leon, autor studije i naučni službenik JRC-a. izjavu.
Ekstremne vrućine predstavljaju zdravstveni rizik izvan smrti. Takođe je povezan sa većim rizikom od pobačaja kod žena koje rade na ekstremnoj vrućini i može pogoršati mentalne bolesti.
Ljudi će takođe morati da se suoče sa “indirektnim uticajima” šumskih požara, neuspeha poljoprivrede i drugih ekoloških i infrastrukturnih problema, rekao je Thomson iz Vellcome Trust-a.
Izvor: Srbija Danas