Bosanskohercegovački umetnik Božo Vrećo redovno ističe koliko mu znači ljubav i podrška koju razmenjuje sa svojom majkom Milom, što često deli na Instagramu i tokom svojih gostovanja.
Poznati princ sevdaha posvetio je svojevremeno majci knjigu simboličnog naziva “Mila”.
Nedavno je obradovao publiku novom pesmom i spotom, obradom tradicionalne crnogorske pesme “Po ladu po zaladu”, kojoj je dao novo zvučno i vizuelno ruho. Na kraju spota, natpis “Za majčicu Cetinjanku” dodatno naglašava njegovu posvećenost.
Majka mi nije branila da nosim haljine
Božo Vrećo je poznat po negovanju svoje dualne prirode i slobodi izražavanja, koja proizilazi iz porodičnog doma.
– Dom mi je dao samopouzdanje da budem drugačiji, majka, moje dve sestre. Ja nisam samo dualna osoba, svi smo dualne osobe. Ne predstavljam samo muškarca i ženu, već i dete. To je trojaka slika o biću. Bitno je pričati da mi nemamo roda, to je društvena norma koja nam se nameće. Takva kao nametnuta pravi razdor između svega. Želim da ‘konačnica’ bude ljudsko biće. Najsrećniji sam kada vidim u nekom upitniku, kada mogu da se izjasnim kao ‘ostali’. Ne želim nijednog trenutka da nipodaštavam ženu u sebi, niti muškarca, niti to dete. Hoću da je apsolutna sloboda na sceni i van nje – izjavio je Vrećo.
– Majka mi nikad nije zabranila da nosim haljinu kada sam bio dečak. Nikad mi nije uskratila da moj ruksak bude roze boje zato što je to boja određena samo za devojčice. Ko to određuje? Koja su to pravila po kojima živimo? Kakav je to psihopata koji upravlja našim životima, da nas na taj način skrnavi, frustrira? Ne priprema nas to za život, priprema nas za pakao. Ako tako koncipiraš život i tako nastavljaš kroz svoje delovanje, rad i život, ti nikada nećeš spoznati slobodu – jasan je bio Božo gostujući u jednom podkastu.
Hvala majčici što mogu biti frajer i žena
Božo Vrećo je odrastao u Foči, a detinjstvo mu je bilo teško. Veliki gubitak doživeo je već s pet godina, kada mu se otac ubio.
– Moj otac je izvršio samoubistvo, a majka je tu morala da zauzme dvojaku ulogu i da bude snažna za oboje. Izvela me je na pravi put, da budem dobra osoba… Svi ti ožiljci su se pretvorili u moje pesme. Svakako je bilo teško, ali Bog se postara za sve i sve kockice postavi na svoje mesto. Majka me odgojila da nikad ne upirem prstom na drugog i drugačijeg i da oni koji to čine označeni su jednom vrlo jasnom definicijom – neodgoj. Hvala mojoj majčici što mogu biti i frajer i žena kad to u svom životu poželim bez da pitam ikoga za mišljenje i dopuštenje – istakao je Vrećo.
Bog je čuo moju molitvu i izlečio mi majku
Princ sevdaha u više navrata govorio je o borbi za ozdravljenje njegove majke Mile koja je bolovala od karcinoma.
– Kad se moja majčica razbolela. Prošao sam istu Golgotu. Išla je na hemioterapije, sve što je tome prethodilo, potpuno ju je iscrpelo. Možeš li zamisliti to telo sa 32 kilograma koje nosiš. Živim na petom spratu bez lifta i tako je u naručju nosim k'o neko svoje čedo. Sretne me moj komšija sa trećeg sprata i pita: ‘Božo, mogu li bilo kako pomoći?’ Kažem: ‘Ništa,’ a moje suze ne padaju više dole, samo frcaju pravo u njega. Kažem mu: ‘Samo me pustite, jer nisam ja sam.’ Kroz celi taj proces nisam bio sam. Da sam bio samo čovek, bez Boga u sebi, ja to ne bih mogao prebroditi. Kada sam je izveo iz bolnice, kada je bila skoro u komi, već smo se opraštali, rekla mi je nešto vrlo važno: ‘Onoga trenutka, ako se zaista desi da umrem, nemoj da prođe sedam dana da ne zapevaš.’ Neverovatno je da ona u tom trenutku razmišlja koliko je važan taj poziv.
– Intenzivno sam se molio i te noći došao sam do spoznaje za jedno sveto mesto. Ujutru sam zamolio prijatelja da me odveze. Došao sam na jedan veliki praznik, kada je oko mene bilo hiljade i hiljade ljudi. Po prilično sam se maskirao da me niko u toj masi ne prepozna, s obzirom da je to u regionu. Izdržao sve to i kada sam ušao na to sveto mesto, osetio sam dodir na mojim leđima. Dodir koji ne možeš pripisati ničemu ovozemaljskom. To je bio dodir anđela, meleka, svetitelja, Boga, onoga koji je čuo moju molitvu, i moju bol. Kada sam se vratio, majka je spavala. Moja sestra ju je miropomazala i ujutru je ona ustala i tražila da jede, žena koja je umirala i koja je bila u komi. Dakle, kako ja ljudima da objasnim da Boga nema i da je ljubav nije podigla i okrepila, ali ta ljubav je Bog – jasan je bio Vrećo.
Hodočašće u manastir Tumane
Nedavno je Božo Vrećo sa majkom posetio manastir Tumane, što je podelio sa svojim pratiocima na Instagramu.
– Na hodočašću ruka u ruci s’ majčicom. Bog je svemoguć. Zahvalan sam, zahvalni smo – napisao je uz fotografiju iz manastira.
Vrećo se jednom prilikom osvrnuo na temu zamene uloga u odnosu majke i deteta.
– Uloge su se zamenile i na neki način kao da sam se brinuo o svom detetu. Tako sam mogao i uvideti koliko je jaka veza između majke i deteta, koliko je neraskidiva i posebna. Nadjačava sve boli, strahove i sumnje. Bio sam tu, konstanta koja nije pokazivala strah, nemogućnost i pokolebljivost, bio sam jak poput stene i mogla je da se osloni na mene s poverenjem i sigurnošću. To je uloga svih nas prema roditeljima, prema našim majkama kojima dugujemo sve. One su zaslužne za naš prvi udah života i poimanje ljubavi, one nas uče kako da volimo – zaključio je jednom prilikom Božo Vrećo.