Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Pobusani ponedeljak, odnosno “Vaskrs za mrtve”, dan kada se uređuju grobovi preminulih i kada se na groblja iznose farbana jaja. “Vaskrs za mrtve” se obeležava uvek prvog ponedeljka nakon Uskrsa.
Tog dana, po narodnom verovanju i običaju, treba “pobusati” grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom.
U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao zadušnice – izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika.
Ipak, po nečemu je pobusani ponedeljak različit od ostalih zadušnih dana u godini.
Sutra se na groblja iznose crvena jaja koje su domaćice ofarbale na Svetli petak (prvi petak nakon Vaskrsa)! Ta jaja koja se kucaju o spomenik, i upokojeni se pozdravljaju sa “Hristos Vaskrse”.
Tim pradavnim običajem se iskazuje ljubav i poštovanje prema umrlim srodnicima, sa kojima se na taj način deli radost Vaskrsenja Hristovog i pobede nad smrću i vera u vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka. Na kraju se preostala jaja podele sirotinji.
Na današnji dan 13. maja Crkva proslavlja Sv. apostola Jakova Zavidejevog, Svetog Donata i Svetu mučenicu Agiru
Sv. apostol Jakov Zavedejev
Sin Zavedejev i brat Jovanov, jedan od Dvanaestorice. Na poziv Gospoda Isusa ostavio je ribarske mreže i oca svoga, pa zajedno sa Jovanom odmah pošao za Gospodom. Spadao je u onu trojicu apostola, kojima je Gospod otkrivao najveće tajne, pred kojima se preobrazio na Tavoru i pred kojima je tugovao pred Svoje stradanje u vrtu Getsimanskom. Posle prijema Duha Svetoga propovedao je Jevanđelje po raznim stranama, i hodio je do Španije. Po povratku iz Španije stanu se Jevreji s njim prepirati o Svetom Pismu, pa ne mogući mu nikako odoleti najme nekoga mađioničara Hermogena. No i Hermogen, i Filip, učenik Hermogenov, biše pobeđeni silom istine, koju Jakov propovedaše, i obojica se krstiše. Tada ga Jevreji optužiše Irodu i nagovoriše nekoga Josiju da kleveta na apostola. Ovaj Josija videći muženstveno držanje Jakovljevo i čuvši njegovu jasnu propoved o Istini, pokaja se i poverova u Hrista. No kada Jakov bi osuđen na smrt, tada i ovaj Josija takođe bi osuđen na smrt. Hodeći na gubilište Josija moljaše Jakova da mu oprosti greh klevete. A Jakov ga zagrli i celiva i reče mu: „mir tebi i oproštaj!” I obojica pognuše glave pod mač i biše posečeni za Gospoda, koga oni ljubljahu i kome služahu. Postrada Jakov sveti 45 god. u Jerusalimu. Telo njegovo bi odneto u Španiju, gde mu na grobu i do danas događaju se čudesna iscelenja.
Tropar (glas 3):
Apostole Sveti Jakove, moli Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim.
Sveti Donat
Episkop u Evriji Albanskoj. Bi obdaren od Boga velikom blagodaću čudotvorstva, te činjaše čudesa mnoga na korist ljudi. Tako pretvori gorku vodu u slatku; nizvede dažd u sušno vreme; isceli od sumašestvija kćer carevu; vaskrsnu mrtvaca. Ovaj mrtvac beše isplatio dug nekome zajmodavcu. No nesavesni zajmodavac htede po drugi put naplatiti dug, pa koristeći se smrću svoga dužnika dođe udovici njegovoj i tražaše, da mu odmah plati dug. Udovica plakaše i žaljaše se episkopu. Sv. Donat opomenu zajmodavca da počeka dok se čovek sahrani, pa će se onda razgovarati o dugu. No zajmodavac ljutito nastojavaše na svome. Tada Donat priđe mrtvacu, dohvati ga i viknu: “ustani, brate, i vidi šta imaš sa zajmodavcem svojim!” Tada se mrtvac diže, i groznim pogledom pogleda na zajmodavca svoga, i reče mu, kada i gde mu je platio dug. I još potraži on od zajmodavca pismenu obavezu svoju. Ustrašeni zajmodavac dade mu u ruke hartiju, koju oživeli mrtvac pocepa, pa ponovo leže i upokoji se. Mirno skonča sv. Donat u dubokoj starosti i ode ka Gospodu, 387 god. Njegove mošti i sad počivaju na korist vernima u Evriji u Albaniji.
Sveta mučenica Argira
Ova nova mučenica beše rodom iz Bruse, rođena od roditelja blagočesnih. Tek što se beše udala za jednog hrišćanina, zagleda se u nju neki Turčin iz komšiluka, i pozivaše je na sažiće sa njim. Hristoljubiva Argira odbijaše takve prljave predloge Turčina. No ovaj se razbesni i optuži je sudu, kako je htela primiti islam, pa posle odrekla. Od sudije do sudije, iz tamnice u tamnicu, sveta Argira provede punih 15 godina stradajući za Hrista. Jer ljubljaše Hrista iznad svega u svetu. Najzad skonča u tamnici u Carigradu, 1725. god.
Zavedejev Jakov od trojice beše,
Što prečudne tajne Hristove videše,
Što videše Spasa preobraženoga,
Odećom beloga, licem plamenoga,
I u vrtu opet videše Ga tužna,
U krletci sveta k'o nemoćna sužnja.
Zbunjen beše Jakov ovom suprotnošću,
Dok prosvećen ne bi vaskrsnom svetlošću.
A kad Gospod usta, Jakov poverova;
Razbiše se sumnje kao oblak snova!
Pa još Duh kad siđe i silu mu dade,
Jakov nepobediv vojvoda postade.
Vojevati poče i danju i noću,
I čudesa tvorit’ s Božijom pomoću.
Sve za ime Hrista, sve u slavu Hrista,
Dok to sveto ime svetom ne zablista.
Zalud krvav Irod odseče mu glavu
Bog vojvodi svome dade večnu slavu.
