Dok je brinula o deci, koja nisu mogla da budu spuštena u podrum zbog terapije, gradom su tukle ruske rakete, a onda je usledio jeziv momenat. Jedan projektil udario je u zgradu dečje bolnice. Stakla odeljenja za dijalizu su se rasprsnula, a od siline detonacije doktorka Svetlana je odletela na drugu stranu prostorije.
Doktorka Svetlana Lukjančuk (30), nefrolog, poginula je u ruskom napadu na dečju bolnicu u Kijevu u ponedeljak, dok je pokušavala da zaštiti pacijente.
Doktorka Svetlana je odjurila u podrum dečje bolnice u Kijevu da obiđe svoje najmlađe pacijente, koji su prebačeni tamo nakon što su se u glavnom gradu Ukrajine oglasile sirene za vadušnu opasnost.
U jednom trenutku je odlučila da se vrati na sprat, gde je bilo još pet mališana na dijalizi, kako bi proverila da li je sve uredu sa njima. Dok je brinula o deci, koja nisu mogla da budu spuštena u podrum zbog terapije, gradom su tukle ruske rakete, a onda je usledio jeziv momenat. Jedan projektil udario je u zgradu dečje bolnice. Stakla odeljenja za dijalizu su se rasprsnula, a od siline detonacije doktorka Svetlana je odletela na drugu stranu prostorije… Ona je jedna od dvoje odraslih koji su stradali u građanju Dečje bolnice Ohmadit, glavne dečje bolnice u Ukrajini.
U napadu je povređeno više od 300 ljudi, među kojima osmoro dece, a veći deo bolnice, uključujući i operacioni blok, odeljenja intenzivne nege i neonatologije, oštećeni su u napadu.
Povrede su zadobili i mališani koji su bili na dijalizi i o kojima je Svetlana brinula u trenucima pre tragične smrti.
Njena koleginica Valentina Hrebenjuk je neutešna zbog Svetlanine smrti.
“Ona je imala dosta iskustva i ljudi su je često pitali za savet”, rekla je Valentina.
U trenutku kada su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost i Valentina je bila zadužena da brine o mališanima sa bolestima bubrega. Ona je bila sa decom i njihovim roditeljima u skloništu u trenutku kada su rakete pogodile zgradu.
-Sve je bilo puno dima, nije moglo da se diše. Vazduh je bio zagušljiv, deca su vrištala, kao i roditelji. Nismo znali kuda da krenemo- prisetila se Valentina stravičnih trenutaka.
U jednom je trenutku, kaže, shvatila da je raketa udarila kod sobe za dijalizu.
“Tada sam videla Svetlanu na prozoru, detonacija ju je bacila na okno”, rekla je Valentina u suzama.
Nakon što je decu izvukla iz podruma i prebacila ih u drugu sklonište, Valentina je otrčala do sobe za dijalizu da pomogne. Deca su bila posečena staklom koje je puklo u eksploziji.
Upitana kako su na napad reagovala deca, koja se već bore sa stravičnom bolešću, Valentina kaže da je to teško opisati, jer je svako dete različito.
-Jedno je bilo tiho, drugo je plakalo, treće je tražilo da ga nosimo u naručju, četvrto je trčalo- priča Valentina i dodaje da je sve bilo previše emotivno.
-U prvi mah oni nisu ni shvatili šta se dogodilo. Kada se sve smirilo počeli su da plaču, da se grle, da pomažu jedno drugom- priča doktorka.
Ona kaže da su deca, koja su bila sa njom u skloništu, ostala nepovređena.
-Kada su druga deca videla ove mališane sa dijalize, koji su bili povređeni, to je bilo strašno- priča Valentina i dodaje da je morala da ostane jaka zbog njih, iako su je emocije bile preplavile.
-Bilo je strašno, prestrašno. Znaš da moraš da se držiš, jer tu su deca, majke koje vrište…- kaže Valentina.
Tek je uveče shvatila šta se tog dana zaista dogodilo.
-Tada tek procesuiraš gde si bio, šta ti se dogodilo, kako si reagovao i šta si u radio. Stvarno je zastrašujuće. Ali to nije trenutni strah, on je tu dugo vremena, pogotovo kada vidiš ovako nešto… A kada se dogodi ovako nešto u bolnici, bol je nemerljiv, ovo slama srca- kaže Valentina.
Izvor: Srbija Danas/Telegraf