Najnoviji podaci o izlaznosti na francuskim parlamentarnim izborima upravo su stigli i znatno su veći nego na izborima u novijoj istoriji, javlja BBC.
Do 17:00 po lokalnom vremenu, 59,39% biračkog tela je glasalo, prema najnovijim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova.
U 2022. godini u ovo vreme, izlaznost je bila 39,4%.
Kako se navodi, ovo je najveća izlaznost od parlamentarnih izbora 1986. godine, i već su viši nego na izborima 2012, 2017. i 2022. godine.
“Ovo je najviši nivo od parlamentarnih izbora 1986. godine,” rekao je Matje Galjar, direktor istraživanja u Ipsos institutu za anketiranje, na platformi X.
On procenjuje da bi ukupna izlaznost do zatvaranja birališta (20.00 sati) mogla dostići 67,5% – što bi bila najviša izlaznost od 1997. godine.
Matematika izlaznosti će uticati na rezultate izbora
Izlaznost je već veća na ovim izborima nego na izborima u novijoj istoriji, što će imati važan uticaj na ono što će se dogoditi u drugom krugu.
Ali veći razlog je što – bilo da ste za ili protiv Nacionalnog okupljanja (RN) – svi mogu da vide da je ovo glasanje važno.
Ako je izlaznost visoka, to bi trebalo da znači više trkostrukih nadmetanja u drugom krugu glasanja 7. jula, zbog neobičnog francuskog izbornog zakona.
Da biste se kvalifikovali za drugi krug, morate biti jedan od dva lidera u prvom krugu. Ili morate imati 12,5% registrovanog biračkog tela – ne 12,5% glasova, već svih potencijalnih birača u izbornoj jedinici.
To znači da što je izlaznost niža, to je teže trećem kandidatu da dostigne prag. Ali visoka izlaznost – recimo 62,5% – znači da treći kandidat može proći sa 20% glasova, što je ostvarljivije.
Što je više “triangularnih” glasanja, to bi – u teoriji – trebalo da favorizuje Nacionalno okupljanje. To je zato što anti-RN glasovi neće biti koncentrisani na jednog kandidata.
Ali u nekim izbornim jedinicama gde postoje trkostruke nadmetanja, možemo očekivati da će ili centrista ili levičar odustati – da bi se stvorio jedinstveni anti-RN glas.
Srbija Danas/Telegraf