Ukinuti opšti uspeh u školama, smanjiti broj učenika po odeljenju na 25, povećati broj gimnazija nauštrb srednjih stručnih škola – samo su neki od predloga grupe stručnjaka u obrazovanju koju čine doktori nauka, univerzitetski profesori, nastavnici, istraživači, a koji su nakon godinu dana uobličavanja objavljeni javno sa mogućnošću davanja potpisa podrške.
Kako objašnjavaju, okupili su se spontano, deleći isti osećaj odgovornosti i potrebe da se unapredi kvalitet obrazovnog i vaspitnog sistema nakon stravičnih događaja 3. i 4. maja u Beogradu, odnosno u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Malom Orašju i Duboni. Tako je nastao dokument naziva “Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu?”, kao i 30 ključnih tačaka za unapređenje postojećeg stanja u obrazovanju.
Prof. dr Jelena Teodorović, prof. dr Aleksandar Baucal, prof. dr Nenad Stevanović, prof. dr Mirjana Beara Benjak – imena su samo nekih od stručnjaka iz oblasti pedagogije, psihologije, sociologije, obrazovnih politika, zatim prosvetnih radnika u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, ali i zaposlenih na Institutu za pedagoška istraživanja koji su dali svoje viđenje problema i predloge rešenja kako bi se obrazovanje u Srbiji maksimalno unapredilo.
– Svi smo na neki način bili zatečeni onim što se dogodilo u našim školama, dvorištima, ulicama i kroz razgovore koje smo međusobno imali, jer se znamo i sarađujemo dugi niz godina, shvatili smo da kao ljudi iz sistema obrazovanja osećamo veću odgovornost nego drugi. Tada smo došli na ideju da počnemo da radimo na predlozima promena, a pre toga uočavanju i konkretizovanju realnih problema koji se dešavaju u prosveti – kaže dr Teodorović.
Tako je nakon godinu dana pisanja, usaglašavanja, sastanaka i diskusija uobličeno tri dokumenta koji se razlikuju u obimu, te je onaj najopširniji (94 strane) namenjen stručnoj, a sažetak preporuka (15 strana) i 30 ključnih tačaka široj javnosti.
– Želeli smo za početak da se obratimo zainteresovanim akterima: nastavnicima, vaspitačima, stručnim saradnicima, direktorima, zaposlenima u prosvetnoj administraciji, učenicima, roditeljima, studentima, profesorima, istraživačima i drugima, a da potom privolimo donosioce odluka da predloge usvoje i da počnu da rade na njihovoj realizaciji. Puno je glasova, sve su to važni akteri od ministarstva pa do same dece. Mi stojimo iza predloga koje smo izneli, ali nemamo svačiju vizuru i želimo da to postignemo. Bez nametanja, jer su ljudi koji rade u školama demotivisani i demoralisani i preturili su preko glave dosta pokušaja promena pa ne želimo da našu inicijativu tako dožive. Zato smo krenuli prvo sa predstavljanjem predloga i skupljanjem potpisa – objašnjava ona.
Koje promene su neophodne
Među preporukama za unapređenje sistema obrazovanja stručnjaci, između ostalog, predlažu da se suštinski promeni način na koji se izvodi nastava.
Sve učenike prevashodno treba misaono angažovati, birati i koristiti nastavne sadržaje na smislene načine tako da ih učenici razumeju i primenjuju, povezivati ono što se uči sa realnim životom, stavljati đake u nastavne situacije u kojima iskazuju mišljenje i donose odluke, ali i uvesti raznovrsne podskupove standarda kompetencija za nastavnike (na primer “nastavnik-početnik”, “nastavnik-mentor”), kao osnov za vrednovanje i pružanje podrške za unapređivanje njihovog rada, za profesionalno napredovanje i za rast zarada.
Ipak, sa dr Teodorović smo razgovarali i o onim “najzvučnijim” promenama, a izdvojićemo samo neke od njih:
- Redukovati maksimalan broj učenika po odeljenju na 25
- Revidirati način vrednovanja i ocenjivanja postignuća učenika i ukinuti opšti uspeh kao merilo postignuća
- Učiniti da predškolsko vaspitanje i obrazovanje bude besplatno, sa garantovanim mestom za svako dete i uz pružanje ranih mera podrške deci kojoj je to potrebno
- Povećati broj gimnazija nauštrb broja srednjih stručnih škola i podići kvalitet nastave
- Neophodno smanjiti broj učenika po odeljenju
Kako objašnjava jedna od kreatora predloga promena, ova tačka pisana je u vreme kada još uvek nije doneta odluka o smanjenju broja đaka po odeljenjima sa 30 na 28, što svakako pozdravljaju kao dobar korak.
– Imali smo situaciju da su odeljenja pretrpana, a neretko je u njima bilo i do 32 đaka što je omogućeno kroz različite molbe za premeštaje ili pak smanjenje broja odeljenja što je naročito loše. Treba imati na umu da je kvalitetan nastavnik najbolji resurs obrazovanja, a kako mogu da se posvete i budu pristupačni svakom detetu ako je odeljenje prenatrpano – pita ona.
Ukinuti opšti uspeh
Pod ovom merom podrazumeva se ukidanje dosadašnjih kvalifikacija: “odličan”, “vrlo dobar”, “dobar”, “dovoljan” i “nedovoljan”, a ne samih ocena i proseka, jer su po mišljenju ovih stručnjaka potpuno nepotrebne.
– Vi svakako imate prosek ocena koji se računa i koji će vam biti relevantan prilikom bodovanja za upis na dalje školovanje. Smatramo da opšti uspeh kao takav nema nikakav praktičan značaj osim što dolazite u situaciju da se zbog njega ocene poklanjaju, stvaraju nepotrebni animoziteti među nastavnicima i roditeljima dece, brojni nesporazumi – precizira profesorka Teodorović.
Predškolsko obrazovanje besplatno i dostupno svima
Kako objašnjava dalje, veoma je važno sagledati sve sfere obrazovanja i vaspitanja, a efekti predškolskog su do te mere veliki da nijedan kasniji vid obrazovanja ne može da ga nadmaši ako je kvalitetno. To su mnoge evropske zemlje uočile, navodi.
– Mi prosto moramo da nađemo načina da svako dete može da se upiše u državnu predškolsku ustanovu. Da li će se graditi novi vrtići ili adaptirati postojeći objekti, to svaka lokalna samouprava mora da proceni za sebe, ali kako kad imamo situaciju da nam je obavezno da imamo akt o mreži PU, a mnoge opštine ga nemaju. Kada postoji akt o mreži PU, ali i osnovnih škola, to znači da ste sagledali gde raste broj dece, definisali u koje škole se mogu upisati, da ne bismo kao sada imali određene škole pretrpane, dok drugi stoje poluprazne, ili da nema mesta u vrtićima – napominje Teodorović.
Povećati broj gimnazija, smanjiti broj stručnih srednjih škola
Kada je reč o ovoj meri, iako laički gledano zvuči možda grubo, objašnjava da je i te kako opravdana.
– Zvanična istraživanja i podaci pokazuju da u našoj zemlji samo 26,7 odsto učenika pohađa gimnazije, dok je taj procenat u razvijenim zemljama između 40 i 50 odsto. Takođe, nakon završene osnovne škole, veliki broj učenika želi da nastavi obrazovanje u gimnazijama i srednjim stručnim školama u uslužnom sektoru, a od učenika koji završe četvorogodišnje srednje stručne škole čak 89 odsto nastavlja obrazovanje. Tu dolazimo do apsurdne situacije da imamo više stručnih škola koje koštaju više od gimnazija, a neverovatno visok broj te dece će nastaviti školovanje na fakultetu i neće početi da radi u toj struci. Ta neefikasnost se prenosi i na više nivoe, odnosno fakultet pa imamo značajan broj studenata koji nisu adekvatno pripremljeni za studije i zbog toga ih potencijalno ne završavaju – precizira ona.
Preko 500 potpisa podrške
Dokument “Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu?” podržalo je preko 500 potpisnika od njenog objavljivanja krajem maja. Među njima se mogu videti imena koja dolaze iz različitih obrazovnih sfera: od vrtića, preko osnovnih i srednjih škola do fakulteta i instituta, ali svoj potpis su stavili i pojedini đaci – što je specifičnost koja pokazuje da potreba za ovakvom inicijativom očigledno postoji.
Izvor: Srbija Danas/Blic/Vanja Zelenović
