Legendarni scenarista ispraćen na večni počinak.
Scenarista Siniša Pavić preminuo je u 92. godini, ali će njegovo ime živeti kroz legendarne serije i filmove koje i danas gledamo i repriziramo, poput „Pozorišta u kući“, „Otpisanih“, „Boljeg života“, „Srećnih ljudi“ i „Porodičnog blaga“.
Prijatelji i članovi porodice su se danas okupili na groblju u Vlasotincu da bi uputili Siniši poslednji pozdrav.
Nakon emotivnog govora njegovog sina, Vladimira Pavića, Siniša je sahranjen uz zvuke trubača koji su svirali muziku iz serije “Vruć vetar” uz pesmu “A sad adio”.
– Tata je voleo da sve bude sažeto. Hvala svima što se došli, on nije slučajno ovde proveo poslednju deceniju. Hvala što ste došli da se oprostite sa njim kao čovekom… Znam da je bio dobar čovek, sve je tretirao jednako. Mislim da je tata bio pravi čovek na pravom mestu i mislim da je bio na pravom mestu sa ljudima koje voli – rekao je Vladimir.
Oko 13.30 sati krenula je povorka ka večnoj kući Siniše Pavića, a na licima onih koji su došli da mu upute poslednje zbogom su suze.
Opelo pokojnom Paviću održalo je četvorica sveštenika, a jedan od njih održao je govor:
– U njegovim mnogobrojnim delima uvek je postojao onaj jedan čovek koji je radio čestito i pošteno i nije hteo drugačije. Uvek je prolazio krv i golgotu. Uvek je na kraju, na zadnjim stranicama knjiga ili epizoda, vaskrsavao. Ja sam u tome video ono što je hrišćansko u svim delima našeg pokojnog Siniše. To je zaista nešto što je obeležilo sva njegova dela. Nama, braćo i sestre, ostaje da se bogu molimo da ga Gospod sa njegovim darom i talentom i njegovom genijalnoću prihvati u Carstvo nebesko i Carstvo božije.
Od poznatih lica pojavili su se samo Eva Ras, Predrag Smiljković, koji se proslavio igrajući čuvenog Tiku Špica, kao i Milica Milša i Žarko Jokanović. Mnoge javne ličnosti su se opraštale od Siniše putem društvenih mreža, ali samo njih četvoro je došlo u Vlasotince na sahranu.
Biografija Siniše Pavića
Siniša Pavić je bio najplodotvorniji TV autor u bivšoj Jugoslaviji. Pisao je scenarija za neke od najpoznatijih domaćih serija, poput „Pozorišta u kući“, „Otpisanih“, „Vrućeg vetra“… Scenarista je i filmova „Tesna koža“ i „Laf u srcu“.
„Boljim životom“, krajem 80-ih, počinje i era Pavićevih celovečernjih serija, sa više desetina epizoda, emitovanih po nekoliko godina, u čijem centru zbivanja je najčešće jedna porodica: „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“, „Bela lađa“…
Poslednja serija koju je snimio – „Junaci našeg doba“ – premijerno je emitovana od 2019. do 2021. godine. Od tada nije pisao za televiziju, ali izvesno je da ćemo reprize njegovih serija gledati još dugo.
Ko je bio Siniša Pavić?
Siniša Pavić rođen je u Sinju 1933. godine, a sa pet godina doselio se u Beograd. Iako je jedan od najistaknutijih scenarista, Pavić je po struci bio diplomirani pravnik, budući da je završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Svoj prvi roman, ljubavnu priču “Višnja na Tašmajdanu”, objavio je 1963. godine.
Nakon što je roman doživeo veliki uspeh, knjiga je pretočena u film, a režirao ga je Stole Janković. Tada petnaestogodišnjoj glumici u usponu, Nedi Arnerić, dodeljena je glavna uloga.
Njegov drugi roman „Vruć vetar“ (1980) adaptiran je za istoimenu TV seriju, koja je prikazivana i u Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Austriji, a u nekim zemljama proglašena je za najbolju TV seriju ikada prikazanu. Na TV Beograd prvi put se pojavio 1971. godine s poznatom serijom “Diplomci”. Scenarista je čuvenih serijala “Otpisani” (prvih trinaest epizoda), “Pozorište u kući” (dvadeset sedam epizoda), “Vruć vetar” i drugih.
Siniša Pavić napisao je i četrnaest istorijskih TV drama, među kojima su “Poslednji čin”, “Vreme zločina”, “Čovek koji je bombardovao Beograd”, “Misija majora Atertona” i drugih, kao i dramskih serija “Španac” i “Banjica”.
Autor je scenarija za kultne filmove jugoslovenske kinematografije: „Višnja na Tašmajdanu“, „Otpisani“, „Avanture Borivoja Šurdilovića“, „Laf u srcu“, „Čudo neviđeno“, „Moljac“, „Nema problema“, „Poltron“, „Bolji život“, „Tajna porodičnog blaga“, filmski serijal „Tesna koža“.