UŽIVO “MOJA MOLBA JE DA UVEK RAZMIŠLJATE O DECI, NA ŽENAMA JE DA BIRAJU BUDUĆNOST” Vučić poručio: Danas možete lakše i sigurnije da se osamostalite!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje skupu “Žene, snaga Srbije” i govoriće o novim zakonskim odredbama u Sava Centru.

– Hvala vam što imam mogućnost da vam u ime svih nas, naših poslanica, da se zahvalim na podršci koju smo osećali u svakom trenutku tog utorka, porukama podrške i ohrabrenja.

– U Narodnoj skupštini Republike Srbije napadnute su pre svega žene. Jasmina Obradović, Jasmina Karanac, Sonja Ilić i mnoge druge naše narodne poslanice. I napadnute su od strane najgorih kukavica, da vam iskreno i potpuno otvoreno kažem. Onih kukavica koji i kod svoje sopstvene kuće maltretiraju, tuku žene samo zato što, na primer, kasne u kafanu pa su nervozni. Kukavica sinjih kao što je Miloš Jovanović koji je uzeo u ruku biber sprej i poprskao jednu narodnu poslanicu tako što je prvo sopstvene oči zaštitio pa je nju poprskao. Kukavica kakav je Borko Stefanović koji je samo juče napao jednu ženu, hrabru novinarku Branku Lazić. Kukavica kakav je Dragan Đilas koji tuče svoju ženu pa onda tuče njenog oca. Kukavica kakav je Goran Ješić koji tuče svoju ženu zato što kasni u kafanu pa je nervozan. Takve kukavice su napale naše institucije. Takve kukavice su napale našu Srbiju. Takve kukavice žele nasiljem da zauzmu vlast.

– Mi smo im stali na put i mi smo im pokazali šta je ženska hrabrost i kako izgleda kad žene brane institucije i kako izgleda kad žene brane Srbiju. I nek znaju, od sada pa zauvek, mi žene, mi branimo Srbiju. Mi stojimo na braniku ove otažbine naše, jedine koju imamo. I tamo gde smo mi, tamo oni nikada neće proći i nikada nas neće pobediti. Hvala vam mnogo, živa naša najlepša Srbija.

Poslanica Sonja Ilić koja je napadnuta u 8. mesecu trudnoće u Narodnoj skupštini obraća se okupljenima

– Za sve koji me ne poznaju, ja sam Sonja Ilić Odalović iz Gračanice, sa Kosova i Metohije. Verujem da je većina vas čula za mene u proteklim danima, a to se dogodilo na način na koji nisam mogla da biram i koji ni jednoj od vas ne bih poželela. Suprug i ja smo se dugi niz godina borili da zatrudnim i nakon mnogo, mnogo muka, uspeli smo sada putem vantelesne oplodnje. Sve je bilo odlično do 4. marta kada odlazim na skupštinsko zasedanje sa najboljom namerom i iskrenom željom da pre svega izglasamo izmene i dopune zakona o visokom obrazovanju i time vratimo decu na fakultete i u škole.

– A onda moje kolege i ja doživljavamo huliganski pir usred našeg najvećeg doma. Šok, strah, bol, nesvestica, saznanje da možda moja beba neće izdržati. Užas. I kreće naša borba i borba lekara. Bogu hvala, uspeli smo. Gavrilo je uspeo. Pobedio je Gavrilo. Pobediće Srbija. Pojedinci u našem društvu, a pogotovo muškarci koji bi trebalo da budu džentlmeni, ne treba da postavljaju pitanja meni šta sam ja radila u osmom mesecu trudnoće na svom radnom mestu, već da postave pitanje kako je moguće da se u Narodnoj skupštini na trudnicu bacaju dimne bombe. Možemo i moramo da biramo da uvek i u svakoj prilici budemo ljudi, a posebno prema nama ženama. Podeliću sa vama ono što mi, kosovsko-metohijski Srbi, odlično znamo.

– Tamo gde sam ja rođena i gde živim, naše majke rađaju heroje i heroine. Možda je do vode, a vas pitaju nas da nema predaje. Nema predaje, ma koliko teško bilo. A bombe i suzavce mi smo već navikli, ali Gavrila i mene su prevarili i znenadili. Nismo se nadali tome u sred Beograda. Doneli smo odluku da nema predaje. Odustaćemo nikada. Ovom prilikom, mojim dragim koleginicama Obradović i Karanac, želim brz oporavak. I njima, kao i svim našim majkama, sestrama, čerkama, ženama, želim da čestitam 8. mart. Ujedno se i srca zahvaljujem mojim kolegama poslanicima, čitavom medicinskom timu sa Zvezdare, svim iskrenim ljudima koji su bili uz nas i pomogli nam. Predsedniku Aleksandru Vučiću dugujemo posebnu zahvalnost za nastup, iskrenu i bratsku pomoć i podršku.

– Predsedniče, i svi vi koje smo ja i Gavrilo nabrojali, i svi vi koje smo možda i zaboravili, jedno veliko, veliko hvala. Živeće Gavrilo, živeće hrabre žene, živeće Srbija! 

Studenktinja koja želi da uči Anđelija Hajdana Bakalović govorila je na konferenciji u Sava Centru.

– Upravo sam stigla iz Pionirskog parka. Tu se nalazimo sve dok se naši zahtevi ne ispune, pre svega, dok se studenti ne vrate u redovan tok nastave – rekla je ona.

Pozvala je cela Srbiju da ih podrže.

– Nama podrška u ovakvim trenucima znači mnogo – kazala je Anđelija.

Obraćanje Aleksandra Vučića

– Govorila je pre mene Ana Brnabić. Najpre, žena koju sam predložio za predsednika vlade 2017. godine, nije imala ni 0,1% podrške naroda i građana. A onda, godinama, pokazivala je kako i koliko žena može da se bori, sa koliko snage, sa koliko energije, koliko posvećenosti, koliko ljubavi prema svojoj zemlji. I, ono što se dogodilo u Narodnoj skupštini pre nekoliko dana, teško da bi bilo ko izdržao. Izdržala je, a sumnjam da bi bilo koji muškarac mogao da izdrži i da nastavi da se bori i da ne podlegne specijalnim sposobnostima.

– Ponosan sam na to što smo pokazali da poverenje u dame, poverenje u žene, koje su, i to govorim zato što iskreno mislim, uvek odgovornije i ozbiljnije od nas muškaraca. Jer žene su te koje imaju širi pogled i na svet i na društvo, koje uvek više brinu o porodici, ma koliko mi muškarci želeli to za sebe da ostavimo i kažemo da smo najbrižniji. Nikada ne možete da pobedite.

–  U pitanju je odgovornost. Ta čudna, neko bih rekao, reč, gotovo bezlična, bez emocija, je važna reč. Uvek sam govorio da su žene te koje bolje razumeju stvarnost. Da su žene te koje ćete teško naterati u rat. Jer ta žena zna šta taj rat donosi. Mi sednemo u kafanu i posle tri čašice rakije s pola sveta bismo zaratili. Žena neće. Žena zna koga mora da šalje u vojsku. Zna kakve to ekonomske probleme donosi. I uvek se mudrije i pametnije ponaša. Žene su te koje moraju da prave planove. Muškarci su ti koji žive od dana do dana. Žene su te koje znaju da život ne traje jedan dan. Traje mnogo duže, da moraju da planiraju stvari i da uvek moraju da rade. Žene su te koje moraju da trpe nas muškarce. Kada to kažem, to mislim u pravom smislu te reči. Ne mislim na nasilnike o kojima je govorila Ana. Želim da verujem da ih nema toliko mnogo koliko se o tome govori u javnosti. I protiv takvih siledžija nasilnika, protiv onih koji misle da su mnogo jaki i mnogo pametni zato što su jači fizički od svojih supruga, od svojih čerki, sestara i majki. Sa takvima ćemo nastaviti da se obračunavamo još žešće i još snažnije u budućnosti. Ali mislim ovog trenutka i na sve nas, na sve muškarce koji misle e, mnogo nam je težak posao da donesem platu u kuću. A od te iste žene ću uvek da tražim da spremi ručak, da čuva decu, da brine o njima, da sve uradi, ali ako može da donese još malo više para nego što i ja donosim u kuću i uvek ću da se žalim i da kukam kako mi nije dovoljno dobro.

– Želim da vam ukažem na dve velike bitne i važne stvari koje smo dogovorili. Žena mora da oseća sigurnost, mora da ima budućnost ne samo tako što će da osvaja znanje, a ne postoji ništa važnije od toga. Krediti za stanove – to znači da žene same mogu da se osamostale. Mogu ranije da stupe u brak ili kasnije, njihov izbor, ali mogu lakše i sigurnije da se osamostale, mogu uz minimalni novac da imaju svoju nekretninu i žive svoj život slobodno. Moja molba je da uvek razmišljate o deci.