Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine održava se u Prokuplju.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje centralnoj manifestaciji obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, u Prokuplju, na Trgu Topličkih junaka.
Obeležavanju prisustvuju najviši državni zvaničnici, predstavnici Vojske Srbije, policije i verskih zajednica.
Prisutni su i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Pored govora zvaničnika i prigodnog umetničkog programa, čuće se i sećanja članova porodice stradalih u bombardovanju.
Danas se navršava 25 godine od početka NATO agresije na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, 24. marta 1999. godine.
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdušne agresije NATO-a ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije. Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, 25 osoba se vodi kao nestalo.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Veliki broj ljudi na Trgu Topličkih junaka
Na Trgu Topličkih junaka u Prokuplju okupio se veliki broj ljudi povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine.
Komemorativni skup počeo pomenom
Sveštenstvo SPC, u prisutstvu patrijarha Porfirija, služilo je pomen povodom godišnjice početka agresije NATO-a na SRJ.
Patrijarh Porfirije: Nevina krv koja je pala širom zemlje postala je zalog naše nade
– Čovek je velik samo kad je čovek i bezdušan kad se opredeli za antičoveštvo. Blagosloven sam kao sveštenik jer nikakav ultimatum nije pokolebao moj narod da odustane od ljubavi, Boga i bližnjeg. Zar i mala Milica Rakić i Topličanin Boban Nedeljković i ostalih 11 vojnika postradalih u kasarni u Kuršumliji, i svi stradali nisu stajali na istoj strani – strani nevine žrtve? Nevina krv koja je tad pala širom zemlje, postala je zalog naše nade i seme spasa – rekao je Porfirije.
– Naš orijentir i merilo su sveti mučenici koji su ostali dosledni sebi i vrednosnom sistemu koji nema alternativu. Zato, i pored činjenice da smo izgubili najmilije, naše poverenje u Boga čini da glavni osećaj koji nas obuzima nije neutešna žalost i nenadoknadivi gubitak nego najdublje saznanje i uverenje da smo imali, imamo, i imaćemo najdostojnije među nama, koji ni za šta nisu hteli i neće da zamene svoju žrtvu za egzekutorske privilegije – istakao je patrijarh Porfirije.
– Pamtimo prošlost, živimo sadašnjost koja nam je data i odlučno gledamo i idemo u budućnost – naglasio je.
Intoniranje himne Bože pravde
Nakon besede patrijarha Porfirija, manifestacija je nastavljena intoniranjem himne Bože pravde.
Sestra najmlađe žrtve NATO bombardovanja: Naša Bojana imala je samo 11 meseci
Anđelka Tošović, sestra najmlađe žrtve bombardovanja, jedanaestomesečne devojčice Bojane Tošović, rekla je da vreme prolazi, ali da rane na duši ne zarastaju.
Anđelka je rođena tokom bombardovanja, a u agresiji NATO-a je izgubila i sestru i oca.
– Prošlo je 25 godina od kada su mog oca i moju sestru odnele ptice i oni su napustili ovaj svet. Ja ih nisam upoznala. Bila sam u majčinoj utrobi te tužne večeri 11. aprila 1999. godine. Bila je Velika subota. Moja porodica se spremala za naš veliki praznik, Vaskrs. Trebalo je da to bude njihov prvi zajednički praznik. Ali niko nije ni slutio da će biti poslednji i da će svakog sledećeg biti knedla u grlu moje majke i suze na njenom licu. Tako je i sada, posle 25 godina. Vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju.
– Nisam ih zagrlila jednom za poslednji put. Ali, ja živim sa njima u duši, svaki zagrljaj, poljubac, oduvana svećica, priredba, roditeljski sastanak, matura, uspesima i neuspesima, ja znam da je moj otac tu negde, da nas bodri i čuva i da je ponosan kako se borimo sa životom. Naša Bojana je imala samo 11 meseci, stigla je da prohoda, da nauči prve reči, da kaže “mama” i “tata”. Zajedno bismo ostvarile puno snova, volele se beskonačno, podržavale jednu drugu i ono najbitnije, rasle bismo zajedno rame uz rame – rekla je Anđelka, sestra Bojane Tošović, najmlađe žrtve NATO bombardovanja.
– Nisam ja ni na koga ljuta zbog toga što mi fali deo duše u životu. I ne, nikoga ne mrzim i ne želim nikome zlo, čak ni onima koji su ga naneli meni i mojoj porodici, našoj zemlji. Verujem da se dobrotom rađa ljubav i da je Bog jedini i najpravedniji sudija i da će zalečiti suze i bol svih majki, očeva, braća i sestara, svih ranjenih duša u ovoj zemlji, a mnogo nas je – poručila je Anđelka.
Anđelka je zahvalila predsedniku Srbije i rukovodstvu naše zemlje zbog toga što ne dozvoljavaju da izbledi sećanje na bol naših ljudi.
Obraćanje Milorada Dodika
– Pre 25 godina nismo verovali da nam se to dešava. Nisu imali ni jednu odluku relevantnih tela, osim mržnje i da jednom malom srpskom narodu nanesu štetu, udarac, od kojeg se ne bismo oporavili i koji bismo morali da nosimo kao pečat. Potrkivali su se oni koji su u Drugom svetskom ratu bili na drugoj strani, da nas bombarduju. Ubijali su nam decu, malu decu, tek rođenu. Kad ubijete dete, ubijate čitav svet. Za njih to ne važi jer su oni to činili na mnogim mestima.
– Da ne nosi mržnju u sebi, ali da nikada ne zaboravi i nikada, bar što se mene tiče, ne oprosti. Ponosan sam na to šta je Srbija postigla. Stali smo, videli šta su nam uradili, i krenuli dalje. I danas sam ponosan kad bilo ko bilo gde priča o Srbiji i Srbima. Naša sloboda je najvažnija stvar našeg života i našeg identiteta, zajedno sa našom verom, identitetom, slavom, sve ono što čini naš narod posebnim. Srbi su naterani svih ovih 30 godina da gube vreme u stalnim iščekivanja, stalno smo zarobljeni u nekim pregovorima i dogovorima – rekao je Dodik.
– Nisam svih ovih godina sreo nikoga iz opozicione strukture da se našao na ovakvim mestima, a i pre Vučića sam bio funkcioner u RS i ni tada ih nisam video, kada se ovo nije obeležavalo i nije postojalo. Nije bilo hrabrosti. Zašto da nastane zaborav? Da nestane sećanje na naše stradale? Da ne unosimo mržnju, ali ne smemo više da budemo lakoverni i ikome išta da verujemo, osim nama, našem narodu, našoj državi. Neka živi Srbija i Republika Srpska – poručio je Milorad Dodik.
Obraćanje Vučića
– Prva NATO bomba koja je ubila srpskog vojnika Bobana Nedeljkovića, pala je baš ovde. To sam rekao njegovom ocu “a šta ti je važnije, dete, sin, ili zemlja, dete ili otadžbina?” Čak i kad mu se to najstrašnije što mu se dogodilo, nije mogao da odgovori na to pitanje. Oni su ubili Bobana zato što su hteli da nam unište otadžbinu, da nam unište Srbiju, da je raskomadaju i misle da su u tome uspeli. Prošlo je 25 godina i još se ne damo, još ne pristajemo na komadanje Srbije. Ima jedan mali narod u Evropi koji se i dalje ponosno i dostojanstveno drži, koji ne pristaje na naređenja i okupacije.
– Večeras sam posetio porodicu male Bojane, najmlađe dete, beba koju je NATO ubio direktnom bombom raketom, koja je uništila njihovu kuću. Bojana je imala 11 meseci, umrla je u očevim rukama. Otac je tada imao nepunih 30 godina.
