Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom obraćanja naciji naglasio potrebu za otvorenom i argumentovanom diskusijom o eksploataciji litijuma.
Vučić je istakao da je litijum resurs od strateškog značaja i da je od ključne važnosti da se vodi debata na svim nivoima, uključujući parlament i stručne eksperte.
-Mi moramo u narednom periodu da otvorimo dijalog i na nivou našeg Parlamenta i na nivou naših eksperata, ali stvarnih eksperata. Reč je o litijumu i o tome kakvu ćemo mi odluku kao društvo da donesemo – rekao je Vučić.
Predsednik je naglasio da se nikakva odluka neće donositi bez sagledavanja svih aspekata i garantovanja zaštite životne sredine.
Ukazao je na to da će litijum biti uzrok budućih ratova, što se već sada vidi kroz interesovanje velikih sila za ovaj resurs. Vučić je naveo da Srbija razgovara sa najmoćnijim i najvažnijim ljudima iz Evrope i sveta o zaštiti životne sredine i da neće započeti bilo kakve projekte bez garancija da neće ugroziti čiste reke i planine. Takođe, istakao je da Srbija ne želi da gubi vreme, ali će odluka biti doneta na osnovu argumenata i u interesu građana.
Pokušaj puča u Boliviji:
Nedavni događaji u Boliviji pokazali su koliko su reči predsednika Srbije istinite i osvetlili su globalni interes za litijum. Predsednik Bolivije, Luis Arse, izjavio je da je pokušaj državnog udara u njegovoj zemlji povezan sa unutrašnjim i spoljnim interesima za kontrolu nad litijumom. “Ovde je svaki državni prevrat imao neke unutrašnje, ali i spoljne interese. Ovo smo već iskusili,” naveo je Arse. Bolivija, koja poseduje oko 23% svetskih rezervi litijuma, postala je meta zbog svog strateškog položaja i resursa. Arse je naglasio da su mnogi svetski lideri i međunarodne organizacije pokazale solidarnost sa Bolivijom nakon pokušaja puča.
Pokušaj državnog udara u Boliviji osujećen je kada su pristalice predsednika Arsea izašle na ulice, a vojska se povukla sa glavnog trga u La Pazu. Bolivija je sklopila dogovor sa Rusijom i Kinom za eksploataciju litijuma, što je izazvalo nezadovoljstvo SAD-a. Arse je tokom boravka u Rusiji razgovarao sa direktorom ruske državne kompanije “Rosatom” Aleksejem Lihačevom o saradnji na istraživanju i eksploataciji litijuma, a Bolivija je takođe izrazila želju da se pridruži BRIKS-u.
Geopolitički interesi i litijum:
Litijum je postao ključni mineral za tehnološku industriju, posebno za proizvodnju baterija za električna vozila i skladištenje energije. Zemlje sa velikim rezervama ovog resursa postale su strateški važne. Bolivija, koja poseduje ogromne rezerve litijuma, sklopila je ugovore sa Kinom i Rusijom za eksploataciju ovog resursa. Kineska kompanija CATL najavila je početnu investiciju od milijardu dolara za izgradnju dve fabrike koje će proizvoditi 50.000 tona litijum karbonata godišnje. Ukupna investicija mogla bi da dostigne 9,9 milijardi dolara. Takođe, bolivijska državna kompanija ILB potpisala je sporazume sa kineskom Citic Guoan Grup i ruskom Uranium One Grup za izgradnju dodatnih fabrika.
Geopolitički interesi za litijum u Latinskoj Americi dodatno su pojačani izjavom tehnološkog tajkuna Ilona Maska, koji je 2020. godine na Tviteru rekao da će “prevratiti koga god žele“. Pokušaji destabilizacije Bolivije mogu se posmatrati kao deo šire borbe za kontrolu nad ključnim resursima u 21. veku. SAD vidi kontrolu nad regionalnim “litijumskim trouglom” koji uključuje Argentinu, Boliviju i Čile kao pitanje svoje nacionalne bezbednosti.
Kako stručnjaci navode, ratovi za litijum postaju sve izvesniji kako rastu globalni interesi za ovaj resurs. Od Srbije do Bolivije, litijum se sve više pojavljuje kao tačka sukoba i geopolitičkog rivalstva.
Predstojeće odluke o eksploataciji litijuma moraju biti donesene pažljivo, uzimajući u obzir ekološke, ekonomske i političke aspekte kako bi se izbegli konflikti i osigurao održivi razvoj. Države koje poseduju značajne rezerve litijuma suočavaju se sa izazovima balansiranja između razvoja svojih ekonomija i zaštite svojih prirodnih resursa, dok se istovremeno suočavaju sa spoljnim pritiscima i potencijalnim pretnjama.
